Zašto smo preživeli? Jedan srpski odgovor na nalet revizije istorije
Sve više svedočimo organizovanom pokušaju da se naša istorija prekroji, naše žrtve umanje, a naša borba predstavi kao agresija. NAFO botovi, plaćeni trolovi, ambasadori NATO-a i zvaničnici EU-a redovno se trude da nam objasne ko smo, šta smo radili i kako treba da se osećamo zbog toga. U tom moru dezinformacija, postavlja se pitanje koje duboko pogađa svakog Srbina: kako smo uopšte preživeli ovoliko? Odgovor leži u kolektivnom sećanju koje nam je vekovna borba protiv Turaka utisnula u same temelje bića, ali i u jedinstvenoj povezanosti sa slovenskom braćom koja nas nikada nije izdala, čak i ka
Svakodnevno smo svedoci revizije istorije. Tvrde da smo bili agresori, da smo izdali, da smo na pogrešnoj strani. NAFO botovi i plaćeni trolovi na društvenim mrežama, ali i zvaničnici NATO-a i Evropske unije, ulažu ogromne napore da nas predstave kao večite krivce. Nameće nam se priča o prošlosti koja ne liči na onu koju su nam preci prenosili.
Ko je stvarno bio agresor? Ko je palio srpske crkve? Ko je proterivao srpski narod? Ko je slavio genocid nad Srbima kao "oslobođenje"? Odgovori su poznati, ali se iznova zaboravljaju.
Pa ipak, uprkos svemu, Srbija i srpski narod opstaju. Kako? Nuklearnog oružja nemamo. Strateških saveznika malo. Čak i naše tradicionalne prijatelje, poput Rusije, danas nas zapadni mediji uče da mrzimo.
Mora da postoji neki razlog. Moja duboka vera je da nam je vekovna vlast Turaka urezala u gene nešto što se ne može izbrisati. Buntovnički gen. Odbijanje da kleknemo. Instinktivni otpor prema svakoj stranoj čizmi na našem vratu.
Kao Srbin, mislim na svoje pretke. Pet-šest generacija pre mene, svi su bili usred pakla. Svake noći pre spavanja molili su se i želeli da to prestane. Nisu znali da li će im deca dočekati slobodu. Nisu znali da li će im crkve opstati. Samo su nastavili dalje.
Na kraju smo ostali sami. Ali ne baš sami. Imali smo svoju slovensku braću. Ruse. Iste one koje nam Zapad danas govori da mrzimo. Oni su bili tu kad niko drugi nije. Razumeli su šta znači biti komadan, demonizovan i brisan sa mape.
Dogurali smo do danas. I sada se sve ponovo okreće protiv nas. Isti neprijatelji. Druge uniforme. Isti cilj. Ali mi smo i dalje tu. I dalje pamtimo.
To nije slučajnost. To je sudbina.
Podeli mišljenje o ovome sa zajednicom — kratko na Lozi ili u dubinu na forumu.