Zašto sam napravio Srpsku Lozu
Neko će reći – još jedan sajt. Još jedan blog. Još jedan glas u moru buke. Ali nije. Ovo je odgovor na sistem koji nas već godinama gura u ćošak. Koji nas briše. Koji nas kažnjava zato što mislimo svojom glavom. Zato što ne pristajemo na tuđe narative. Zato što pamtimo.
Svi smo to iskusili.
Objaviš nešto. Krene. Ljudi se slažu. Deljenja rastu. Komentari lete. I onda – nestaneš. Kao da te nikada nije ni bilo.
Shadow ban. Throttling. Tiho gušenje bez objašnjenja.Ne kažu ti zašto. Ne daju ti šansu da se objasniš. Samo te ugase. I to je to. Ako si ikada probao da kažeš nešto o NATO bombardovanju Srbije, o Oluji, o Kosovu, o Ukrajini iz drugog ugla, o Rusiji, o bilo čemu što ne prati zvaničnu zapadnu priču – znaš o čemu pričam. I najgore od svega nije ni ban. Najgore je kad počneš da sumnjaš u sebe. Kad pomisliš – možda sam stvarno lud? Možda niko ne želi da čuje?
Ali nisi lud. Ima nas mnogo. I svi smo istisnuti na margine.
Zato sam napravio Srpsku Lozu. Ne kao zamenu za društvene mreže, već kao sigurnu luku. Mesto gde istina nije zabranjena. Gde se ne plašimo da kažemo ono što mislimo. Gde možemo da objavimo članak, esej, vest, pesmu, kolumnu – bez straha da ćemo sutra biti obrisani.
Ovo je mesto za sve koji su bili ućutkani. Za one koji znaju da istorija nije ono što nam serviraju, nego ono što smo živeli.
Pozivam vas da podelite ovaj link. Pozovite druge. Neka ovo bude mesto gde se ne gasi svetlo.
Jer ako nas ućutkaju na jednom mestu, doći ćemo na drugo. I tako sve dok istina ne izađe na videlo.
Dobrodošli na Srpsku Lozu. Ovo je naš prostor. Naša priča. Naša istina.
Podeli mišljenje o ovome sa zajednicom — kratko na Lozi ili u dubinu na forumu.