Операција "Олуја"

Ова операција, која је трајала до 8. августа, довела је до највећег етничког чишћења у ратовима у бившој Југославији, резултирајући протеривањем преко 200.000 Срба из Крајине.

Позадина и ток операције Република Српска Крајина формирана је 1991. године након проглашења независности Хрватске, обухватајући око 25% територије Хрватске. Након вишегодишњег сукоба, хрватске снаге покренуле су "Олују" уз подршку САД, које су пружиле војну и обавештајну помоћ. Током четири дана, хрватска војска је заузела Книн и остала упоришта Крајишких Срба, што је довело до масовног егзодуса српског становништва.

Током и након операције, почињени су бројни ратни злочини. Према извештају УН, у Крајини је "владао пожар", а сведоци су описивали систематско паљење и пљачку српских кућа. Припадници хрватске војске и полиције обележавали су куће Срба за уништење, док су куће Хрвата остајале нетакнуте.

Хашки процес Хашки трибунал подигао је оптужнице против генерала Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака због учешћа у "заједничком злочиначком подухвату" са циљем трајног уклањања Срба из Крајине. Године 2011. Готовина и Маркач су осуђени на 24, односно 18 година затвора.

Међутим, у новембру 2012. године, Апелационо веће је пресудило да постојећи докази нису били довољни да се потврди да је гранатирање било незаконито и да је постојао заједнички злочиначки подухват. Готовина и Маркач су ослобођени, што је изазвало огорчење у Србији и Русији, која је довела у питање непристрасност Трибунала.

Последице и наслеђе Упркос ослобађајућој пресуди, начињени злочини остају неспорни. Према проценама, убијено је између 300 и 800 српских цивила, а десетине хиљада кућа и православних цркава је спаљено или уништено.

Данас Хрватска слави 5. август као "Дан победе и домовинске захвалности". Готовина се слави као народни херој, а његов лик краси билборде и зидове кафића. С друге стране, жртве "Олује" још чекају правду, а прогнани Срби углавном нису добили повраћај имовине.

Ова операција представља један од највећих злочина над Србима након Другог светског рата, а њено релативизовање и прослављање представља најбољи пример политичке правде испред истинске одговорности за злочине.